Suat Engüllü

PREŠAO SAM SVE PUSTE ŠUME

RAZGOVOR S MRAKOM

 

bijel         bjelobrad         slijep

 

suncu je prodao jedno oko

najstrašnija od svih strašnih sudbina je

zakopati se u mûk bljedila stepskog pejzaža

 

na neprestane revolucije smo prinuđeni

                                                       u vođenju ljubavi

                                                                           u ubijanju

            u svlačenju

u paljenju

                        u rušenju

                                     revolucije od glave do pete

                        revolucije od pohvala do psovki

            revolucije od zavisti do ustupaka

           od gladi do sitosti revolucije

o da revolucije

            aha revolucije

                        čas ovdje revolucije

                                   čas ondje revolucije

                                                    ja revolucije

                                                              ti revolucije

                                                                       on revolucije

u žar ću zakopati svijet

                                        o neka

                                            neka sagori

ako žene mogu rađati djecu

                                      neka svijet

                                             revoluciju

                                                            rodi

 

zar nismo mi stvorili bogove

u tom gromoglasnom rzanju uznemirenih konja

u tom užasnom pokolju pred vratima Beča

bogove s neizmjernom slavom i moći

                                                               rađanja

                                                           stvaranja

                                                  darivanja života

                                             radovanja

                                   rastuživanja

                         iskušavanja

                  mučenja

             usmrćivanja

eksploatiranja

                        dok su ptice samo nebu stremile

                        a zore se iz zvjezdanih zjenica rađale

                        srcā – hladno kamenje

              ljudi vukovi gladni

       vode zamke gadne

neka mora svoje valovlje čupaju

       neka si ih čupaju

    ih čupaju

čupaju

       nikad više ne dajem

       svog barabarossu hajreddina¹

       jer može prehladiti

       sunce što se u tugu iselilo

       sa svim žutilom zlatnim

                 s raspucalim usnama

                     i grudima raspjevanim

                                                    crni                  mjesec

                                                      crni                    mjesec

                                                        crni          mjesec

                                                          crni      mjesec

                                                            crni  mjesec

                                                             crnimjesec

                                                                    mrak

                                                                         imao sam prijatelja

bio je nesretan uvijek kad je mogao voljeti jer su sve djevojke

u koje bijaše zaljubljen svoja tijela prodale plavim vodama i bijahu

nešto u vezi s karacaoglanom² ali karacaoglan nikako nije volio ljepotice

s azurno plavim očima i madežima jer mu se u srce bijaše uselila čežnja

za zelenim što je opasno ošamutilo genç osmana³ pred vratima bagdada

 

                                               bajazid⁴ nikako da stekne naviku

                                               da se apatično odnosi pred potocima

                                                                    rumenekrvi

                                                                  rumene     krvi

                                                              rumene             krvi

                                                           rumene                   krvi

                                                        rumene                         krvi

                                                    rumene                                krvi

hej željezo     znaš li da je konj pali timurlenk⁵     hej nogo

bajezid bi još dugo živio

u mračnim prokletim tamnicama

da ne bijahu snopovi zraka

koji mu oduzeše vid

                                 mr  ak

                           mrak     mrak

                                  mrak

                                          toliko veliki grješnik bijaše adam

da ga je eva ludo ludo zavoljela pa su joj se u oči slile sve

munje nebeske od kojih se tako mnogo plašila ali nikako

da mu djecu podari jer žene više uopće ne pobuđivahu

sladostrašće u adama koji je samo na svoje grijehe mislio

ali su ga vjetrovi i kao grješnika voljeli dok je eva neprestance

plakala od sreće

iz njenih su suza

rasle

      rasle

             rasle

                      oči cvjetne ali nitko se nije mogao u moje

                      snove useliti u odsustvu pir sultana abdala⁶

                      koji je sunčeve zrake u omču oko svoga vrata

                      stisnuo jer bez žute tambure nije bilo moguće

                      pisati ferman šahu

                                                        dan

                                              život      smrt

                                                        noć

murat IV.⁷

tisuće konjanika

troje četvero narodnih pjevača

pred dvorcem nekim u iranu

 

crna                crnazemljo u rumenukrv potopljena                      

zemljo

 

u alikoču⁸

jarkocrvena sjenka na punoj mjesečini

            na dlanovima ajše mome

pod rumenozelenksatom krošnjom oskoruše

u gustom šipražju

odzvanja gromki glas hamza alije

            putem zavijanja sivih vukova

koji rastrzahu opečene ruke oğuz hana⁹

prokletog da ga vječno komadić po komadić

sunce prenosi

            s neba

                      na zemlju

PJESMARENJA

 

Ti najprije nisi postojala potom si lagano nastala u mojim očima

došle su tvoje ruke pune uzvišenih vjerovanja tvoji nokti oslobođeni užasa

istresao sam barut iz džepova sva moja borba bez tebe jadna je

dođi mi potpuna oslobođena od briga stvarna posve ti nevjerojatna kao san

kako da te napišem ovako sâm dođi koračajući po mojim pogledima

svoje sam pjesme tako lijepo okovao u ruke koje posjeduju revolucionarnu snagu

zatim sam tvoj glas natjerao da galopira za bezbožnim ljubavima

dede efendi* se neočekivano uvrijedio bah je odjednom stigao na rub

pameti

dođi mi potpuna oslobođena od briga stvarna posve ti nevjerojatna kao san

kako da te napišem ovako sâm dođi koračajući po mojim pogledima

NESANICE UMORNOG LJUBAVNIKA*

 

Tri stotine konjanika gazilo je pravdu beskrajno na raskrižju umova^a

 

buka je u galopu natjerala sudbine da odstupaju

nespokojni su golubovi odletjeli s hridi

zaključci razuma^b bijahu ti što od ničega stvoriše nadmoral^c

 

munjevito sam spasio kiše od uništenja

u trstici sam upozorio galebe na smrt

osjeća se tuga za vremenima prožetim razumom^d

opružio sam se da bih tiho izgovorio najvrijednije zanose

 

tri stotine konjanika gazilo je pravdu beskrajno na raskrižju umova

 

ti si samo razmišljala bogzna od kada

nad beskrajnom tišinom nadnesena

iz paučina su polazili pauci prema tvojim očima

iz časa u čas taj je prizor postajao sve strašniji

raspale su mi se glasnice od vikanja za tobom

bez prestanka me nekamo gonilo moje neboshvaćanje^e

 

tri stotine konjanika gazilo je pravdu beskrajno na raskrižju umova

 

ti si već s predshvaćanjima mogla doći

u trku bacajući usamljenost u oblake

na bulevarima možeš čuti moju beztebost^f

na bulevarima koji su prehlađeni i skrhani od umornih ljubavi

u beskraju sebemijenjanja možeš čekati

sada je sve u jednom snažnom zagrljaju što je mimoišao smrt

ja štoviše odonud dolazim, možeš mi vjerovati

 

tri stotine konjanika gazilo je pravdu beskrajno na raskrižju umova

SINIJA

 

                             Maloj Sarajki Jasni Avdić

 

Prešao sam sve puste šume gdje svaka nada bijaše zaboravljena,

visoke sam svladao bedeme što optimizmu ne daju prolaz;

strašno sam umoran, i k tomu smrtno žedan i gladan.

 

Došao je Iblis, i na siniji kalajisanoj odvajkada svjedok

bolima svakakvim, počastio me tvojim pesimizmom,

što je u dubinama tvoje duše uzrokom silnih bura.

 

Ne bijah još stresao sa sebe ni taj ogavni nemir i zebnju,

a čuvari pakla stigoše iz te daleke paklenske zemlje,

počastiše me tvojim očima što sijahu strah.

 

Sjeo sam, i svoje srce umočio u tvoj gorki očaj,

malo po malo popio beznađe s tvojih užasom preplavljenih očiju,

na sofi grozota i nečovještva, usred Baščaršije postavljenoj.

 

O, majstori, zar ste ovu prelijepu siniju

za ovakve dane izradili?

ZBORSKA MOLITVA

 

Eto kiše,

eto ilovače, stvaraj me

ti, čijoj ljubavi robujem!

 

Preplivah mora razbješnjela,

s ajkulama se potukoh,

tvojoj uzvišenoj svemoći hvala,

moja ljubav tebi žrtva neka je.

 

Probih se kroz puste šume,

s divljim zvijerima izađoh na kraj,

tvojoj veličanstvenoj milosti hvala,

moje srce tebi na poklon neka je.

 

Prevalih paklene pustinje,

živ i zdrav vratih se evo,

tvojoj svetoj dobroti hvala,

na tvom putu prostrh dušu svoju.

 

Da je i sâm –

pobunio bi se čovjek,

jer traje još uvijek

ovo strašno iskušenje.

 

Ti, čijoj se ljubavi klanjam,

eto truda,

kresiva eto,

izgori me, u pepeo me pretvori!

OBOŽENI BEZBOŽNICI

 

 

Gospode, stvorio si nas da ti budemo sluge

ti koji si jedini

         ti stvoritelju

                 uzvišeni

 

Stvorio si nâs, sluge

ti koji si jedini

                  polako

                        si se umnožio

 

Budući da smo mi postali stvoritelji

stvorismo te po svom ukusu

počesmo se glodati

da bismo sačuvali jedinstvo

 

To bijaše prije

 

Stvaranje nam ne bijaše dovoljno

naše je oko bilo pod tvojim prijestoljem

i eto obožili smo se jedan za drugim

teško nam je palo da budemo sluge

 

            Ti koji si jedini

      stvoritelju

uzvišeni

stvorio si nas da ti budemo sluge

 

            Ti koji si jedini

    polako

si umnožen

od nas slugu koje si stvorio